Kako se izboriti sa anksioznošću

Ono što se ističe kao poseban problem ove bolesti jeste to što ona pogađa sve više mladih ljudi. Ukoliko prepoznajete da patite od ove bolesti prvi i osnovni savet jeste da potražite stručnu pomoć, odnosno da zatražite mišljenje profesionalaca koji će na najbolji mogući način znati kako da vam pomognu.

Mi vam ovom prilikom predstavljamo nekoliko koraka, koje svako može da uradi sam ili uradi sama kada se oseća anksiozno. Ovo bi trebalo da vam pomogne da se smirite i iskontrolišete napad panike.

#1 Fokusirajte se na sadašnjost i racionalizujte problem

Anksioznost je stanje uma koje je orijentisano ka budućnosti. Dakle, umesto da se brinete o onome što će se dogoditi i što bi moglo da se dogodi vratite se natrag u sadašnjost i pokušajte da racionalizujete stvarnost. Zapitajte se: šta se sada događa? Jesam li siguran/na? Kako da se zaštitim? Postoji li nešto što moram sada da uradim? Ako zaključite da ste bezbedni i na sigurnom, shvatićete da nema razloga za paniku i da će sve biti u redu.

Ljudi sa anksioznošću se često fiksiraju na najgore moguće scenarije. Da biste se borili protiv ovih briga, razmislite o tome koliko su one zapravo realne. Recimo ukoliko ste nervozni zbog ispita ili razgovora za posao, umesto razmišljanja o tome kako ništa neće ispasti kako treba, recite sebi: „Ja sam nervozan/na, ali sam spreman/na. Neke stvari će ići dobro, a neke možda neće, ali će ipak sve biti u redu i ništa loše mi se neće desiti“. Ulazak u obrazac preispitivanja svojih strahova pomaže da mozak nauči da smisli racionalan način da se nosi sa svojim anksioznim mislima.

#2 Pokušajte da uvek budete svesni svojih „slabosti“ i svog problema

Napadi panike često mogu učiniti da se osećate kao da umirete ili imate srčani udar. Podsetite se: „Imam napad panike, ali to je bezopasno, privremeno, i ništa ne moram da radim, proći će“. Ovakvim podstrekivanjem sebe i ubeđivanjem da je sve u redu smanjićete intenzitet napada i osetićete da vam je lakše. Plus, imajte na umu da je svaki napad panike, ma koliko bio strašan i delovao fatalno, zapravo suprotno od znaka predstojeće smrti. To vaše telo aktivira svoj odgovor, pruža otpor i borbu, odnosno to je sistem koji će vas održati u životu.

#3 Fokusirajte se na disanje: Dubok udah i izdah

Duboko disanje vam pomaže da se smirite. Iako ste možda čuli za određene vežbe disanja, ne morate brinuti o prebrojavanju određenog broja udisaja i izdisaja. Umesto toga, fokusirajte se na ravnomerno udisanje i izdisanje. To će vam pomoći da usporite negativne misli i re-centrirate svoj um.
Kada počne napad panike, odličan način kako da se usmerite na nešto drugo jeste čuvena psihološka vežba „3-3-3“. Pogledajte oko sebe i navedite tri stvari koje vidite. Zatim navedite tri zvuka koje čujete. Konačno, pomerite tri dela tela - zglob, prste ili ruku. Kad god osetite da vaš mozak ubrzano ide ka negativnim mislima, ovaj mentalni trik može pomoći da usredsredite svoj um, vraćajući se u sadašnji trenutak.

#4 Suprotstavite se napadu panike svojim telom

Kada smo uznemireni refleksno uvek prvo štitimo gornji deo tela - gde se nalaze srce i pluća. Iz tog razloga, kao trenutni fizički antidot za napad panike jeste upravo suprotstavljanje strahu. Povucite ramena nazad, ustanite ili sedite sa razdvojenim nogama i isprsite grudi. Ovo pomaže vašem telu da počne da oseća da ponovo ima kontrolu nad sobom, odnosno da više nije u inferiornijoj poziciji u odnosu na paniku.

#5 Ne posežite za slatkišima i šećerom uopšte

Možda je primamljivo uzeti nešto slatko kada ste pod stresom, ali to je primer kako da ne reagujete, s obzirom na to da čokoladica ili voda i šećer mogu učiniti više štete nego koristi. Istraživanja pokazuju da previše šećera može da pogorša anksiozna osećanja. Zato, umesto da posegnete u posudu sa slatkišima, popijte samo čašu obične vode ili pojedite neke proteine. To će obezbediti određenu energiju koju vaše telo može kasnije da iskoristi za oporavak.

#6 Razgovarajte sa nekim

Kada se osećate anksiozno i napeto, možda jedno od najboljih rešenja jeste da porazgovarate sa nekom bliskom osobom, koja vas voli, razume i podržava. Ukoliko u tom trenutku nemate nikoga pored sebe pozovite ili napišite poruku najbližem prijatelju ili članu porodice i prođite kroz svoje brige sa njima. Izgovaranje svojih strahova naglas nekom drugom može vam pomoći da ih jasnije sagledate i objektivnije im pristupite. Takođe, za tako nešto može pomoći i da napišete svoje strahove na papiru.

Za kraj, još jednom je važno napomenuti da nije sramota brinuti o svom zdravlju, kako fizičkom tako i mentalnom, stoga konsultovanje sa profesionalcima iz ove oblasti svakako mora da vam bude na vrhu liste prioriteta ukoliko napadi panike i anksioznosti počnu da vas ometaju u svakodnevnom životu. Biti odgovoran prema sebi i svom zdravlju od krucijalnog je značaja za uspešan i kvalitetan život.