Kako da izbegnete burnout sindrom usled prevelikih zahteva okoline?

Šta je uopšte burnout sindrom?

U prevodu na srpski jezik, ovaj sindrom mogli bismo nazvati sagorevanje usled prevelikih zahteva okoline. Glavno pitanje koje se postavlja jeste kako smanjiti stres? Smanjenje stresa moguće je samo onda kada jasno definišete u kojoj se fazi nalazite. Svako od nas prolazi kroz stresne situacije u životu, ali samo nekolicina doživi burnout sindrom. Zašto je to tako? Ljudi se nose sa svakodnevnim situacijama na različite načine, različito smo emocionalno razvijeni i imamo drugačije prioritete u životu. Opterećenost poslom i njegovo odlaganje prvi je uslov ovog sindroma, ali pregorevanje se ne dešava samo zbog posla. Burnout sindrom je stanje psihičke i emocionalne iscrpljenosti, koja se taloži. Propale ambicije, ideje, loši međuljudski odnosi, usamljenost – sve to dovodi do lošeg stanja psihe koje prethodi pregorevanju.

Savet 1: Hidratacija, san i hrana su važni

Prvi i osnovni savet za smanjenje stresa jeste odmor. Jako je važno da imate kontinuitet sna, kako bi se vaše telo, ali i um odmorili. Ovo možda zvuči glupo svima onima koji se nalaze u, za njih, bezizlaznoj situaciji, ali verujte nije. Ne kaže se džabe jutro je pametnije od večeri. Potrudite se da narednih 15 dana imate kontinuitet od 8 sati sna svakodnevno. Takođe, važna je hidratacija i hrana. To je gorivo našeg organizma. Ukoliko ste se izgladnjivali ili pak jeli brzu hranu, vaš mozak ne može bistro da razmišlja. Neka je čaša vode ili limunade uvek pored vas, a obroci bogati voćem i povrćem. Tek tada možemo preći na narednu fazu oporavka, jer bez ove osnove, ne može se ništa.

Savet 2: Smanjenje stresa uz vežbanje

Drugi savet bila bi fizička aktivnost. Ali važna napomena – nemojte trening shvatati kao obavezu. Ljudi sa sindromom pregorevanja skloni su da svaki segment dana shvataju kao obavezu i sebi nameću tenziju. Kako smanjiti stres ukoliko ste konstantno u obavezama do guše? Izaberite fizičku aktivnost koja vas raduje i tako na tih sat vremena vežbanja gledajte kao na svoje slobodno vreme. To nije obaveza, to je samo nešto što činite sebi. Plivanje, trčanje, kućni bicikl, brzi hod, teretana, boks, ples – izaberite ono što vam prija.

Savet 3: Ostavite tehnologiju po strani

Sindrom pregorevanja često dolazi i usled svakodnevne zvonjave telefona koja stvara utisak da stalno negde kasnimo. Potrudite se da ped spavanje ugasite zvuk, kako biste na miru zaspali. Takođe, ne preskačite slobodne vikende i tada svedite korišćenje lap topa i telefona na minimum. Provodite vreme sa ljudima koje volite i koji vas bodre, jer su oni najbolji lek.

Savet 3: Masaža može da pomogne

Kako biste se dodatno opustili, zakažite sebi masažu. Svakako, hronicni stres neće nestati nakon jedne sesije, ali ukoliko budete uporni, razliku ćete primetiti već nakon 3-4 odlaska kod masera ili fizioterapeuta. Masaža opušta telo, otklanja tenziju i napetost u mišićima koji nastaju usled burnout sindroma, snižava krvni pritisak i stavlja telo u stanje između budnosti i sna. Upravo to je stanje bez misli u kome treba da zaboravite na sve probleme i pokušate da se saživite sa svojim terapeutom i ispratite svaki njegov pokret.

Savet 4: Razgovor sa psihoterapeutom nije bauk

Ukoliko se i dalje budete osećali slomljeno, motivacije ne bude bilo, postanete previše pesimistični da sami sebe gušite, osećate vrtoglavicu, svakodnevni umor, malaksalost, promene u apetitu, vreme je da se javite svom lekaru. Potražite psihologa koji će vam kroz psihoterapijski i savetodavni rad ukazati na najefikasniji način izađete iz lošeg perioda iz koga nikako da se izvučete. To je deo mentalne higijene i ne treba da vas bude sramota.

Odgovor na pitanje kako smanjiti stres zapravo leži u kombinaciji svih ovih saveta. Važno je da otkrijete šta vašem mozgu i telu prija, šta i ko vas opušta i zasmejava. Kada to jednom otkrijete, držite se tih tehnika i ljudi, jer su zlata vredni.