Da li je isplativo gajiti maline – karakteristike, sorte i cene sadnica
Maline su u Evropi i svetu vrlo cenjeno, traženo i eksploatisano voće. Koriste se u industrijskoj proizvodnji i u sirovom stanju. Međutim, u Srbiji se za malinu najčešće čuje kada malinari izađu na ulice da protestuju zbog niskih otkupnih cena. Zato se postavlja pitanje da li se uopšte isplati saditi malinu na ovim prostorima?
Šta znamo o malinama?
Malina počinje da rađa odmah nakon sadnje i rađa jednom ili više puta u godini. Najrodnija je u trećoj godini. Ona raste u obliku žbuna, koji može dostići visinu i do 3,5m. Najbolje uspeva na brdsko – planinskim područjima na propusnom, rastresitom, slabo kiselom, humusnom zemljištu. Zrele sadnice maline sade se od oktobra do aprila, a zelene u junu mesecu. Bolje je saditi ih u jesen, jer se sadnice bolje ukorene, pa porast sledeće godine bude veći.
Malina dozreva krajem juna ili 25 do 30 dana od početka cvetanja. Razlika u sazrevanju između različitih sorti je 8 do 10 dana. Sazrevanje i berba traju od 15 do 30 dana.
One se beru kada plod, zavisno od sorte dobije odgovarajuću boju, lako se odvaja od lože i nije suviše mekan. Zemljište mora da bude dovoljno vlažno, jer ako nije tako, smanjuje se rod; plod se smežura i sasuši na izdanku, a korenov sistem slabo raste i daje nedovoljan broj loše razvijenih izdanaka.
Sorte i cena sadnica malina
Sadnice malina mogu biti bezvirusne, sertifikovane, standardne, kontejnerske. Zatim mogu biti i jednorodne (Vilamet, Miker, Prelud, Gradina, Podgorina, Čilivak, Kenbi, Oktavia, Glen Empl, Glen Moj, Tulamin, Leo, Tulamedžik, Erika, Sokolica) ili dvorodne (Polka, Polana, Heritidž, Džoan Skvajer, Fertodi, Sugana, Krupna dvorodna malina, Benefis,...) Maline se razlikuju i po tome za kojoj su nadmorskoj visini namenjeni. Mogu biti različitih boja – žuta, crna, purpurna, crvena (mada mi upotrebljavamo mahom samo crvenu). Čak i način berbe može biti različit, neke sorte se beru ručno, a druge mašinski.
Na našim prostorima se najčešće uzgajaju Vilamet, Polka, Heritidž. Razlog tome je to što dobro uspevaju i daju solidne prinose.
Sve češće se malinari opredeljuju i za nove vrste, koje se kroz godine pokazuju kao vrlo dobar izbor. Sadnice malina Vilamet koštaju oko 20 dinara, sadnice Polane od 16 do 30 dinara, sorta Polka košta 50 dinara, a sorta Fertodi 30 dinara. Postoji veliki broj rasadnika, ali i samih malinara koji prodaju sadnice maline. Zavisno od količine, sorte maline i načina njenog uzgoja, cena sadnica maline se može menjati i korigovati.
Uzgoj maline u Srbiji
Srbija je i dalje jedan od vodećih proizvođača maline. Međutim, dok državni vrh i resorno ministarstvo tvrde da su subvencijama podržali poljoprivrednike i, konkretno malinare, po Vojvodini su oni preko noći postali jagodari, jer im je to bilo neuporedivo isplativije. Subvencionisanje, ukratko, funkcioniše tako što voćari nabave određen broj sadnica (u ovom slučaju sertifikovane sadnice maline), plate ih, a onda dobiju refundaciju u vrednosti od negde polovine iznosa koji su dali. Mnogima se to nije isplatilo, jer su te sadnice znatno skuplje i krajnji račun zato nije na njihovoj strani.